Otkuda dolazi netrpeljivost prema migrantu? DRUGI DEO

O pretencioznosti i tendencioznosti u zastupanju i širenju narativa o inherentno krimogenom migrantu.

Zbog dužine posta objavu ćemo podeliti na nekoliko delova.
Domaća javnost digla se na noge. Politički entitet sa kojim se ona identifikuje i kojem pripada, njena država pod kolonijalnom upravom našla se pred strašnom pretnjom, a njeni gradovi i manja mesta su pod opsadom i na ulicama vlada bezakonje! Barem je tako suditi po naslovnicama lokalnih tabloida i svakodnevnom pregledu vesti na društvenim mrežama, čiji veliki deo predstavlja mržnjom inspirisan a lukavošću u postojanje sproveden fabrikovani sadržaj koji ima za cilj samo jedno: da satanizuje nepoznato ljudsko stvorenje i onemogući bilo kakav vid solidarnosti i saradnje koje nužno vode revolucionarnom povezivanju koje za cilj mora imati podrivanje moći Imperije, a potom i prevazilaženje klasno raslojenog društva.

Migranti se međusobno pobili u blizini prihvatnog centra! Migrant izdžepario nepažljivu gospođu na Zelenom vencu! Grupa migranata upućivala lascivne gestove maloletnici koja je samo prolazila parkom! Migranti oteli dete ženi iz ruke! Migranti pretili vozaču autobusa!

Svakako, navedeni činovi su loše i nepoželjne stvari, ukoliko su se zaista desile. Ipak, primetno je koliko se pri izveštavanju ovakvih vesti senzacionalistički igra na emocije, a sve pri pokušaju da se iznudi povratna reakcija i stvaranje animoziteta i ksenofobnih stavova. Međutim, pažljiviji pogled na zatečeno stanje stvari nužno proizvodi nekoliko pitanja i zabrinutost u pogledu zdravorazumnosti nacionalističke histerije koja karakteriše kontroverzu oko migranata. U nameri i cilju odlučnog razbijanja desničarskih zabluda koristićemo se brojkama i lako proverljivim informacijama, a nagađanja i poluinformacije ostavićemo za jutjub kanale i njihove emisije i podkaste gde svakojaki lažni misionari Nacije i Društva ne propuštaju priliku da zarad sopstvene promocije kontinuirano manipulišu javnost, a najviše povodljivu, a kapitalizmom obespravljenu i obeshrabrenu omladinu, navodeći je na tanak led mržnje prema stranom i nepoznatom, prethodno konstruišući Drugog kao spoljašnjeg neprijatelja koji predstavlja pretnju opstanku Nacije.

Naime, iz gore navedenih i sličnih bombastičnih naslova koji oblikuju narativ migranta sklonog vršenju krivičnih dela, čovek bi sa pravom mogao pomisliti da živi u kakvom bezbednosnom raju čiji stanovnici su bezgrešni i gde vlada apsolutno poštovanje svačijih ljudskih prava. Međutim, realnost življenja u Srbiji nas demantuje svakodnevno, a onaj ko to ne uviđa ili je kratkovid i povodljiv ili, suprotno, vrlo preračunati oportunista i prepleteni politički karijerista. Okrenimo se sada razuveravajućim brojkama, a one kažu, između ostalog, i sledeće: prema podacima MUP-a u periodu od 2 i po godine (2015-2017) zabeleženo je ukupno 112 krivičnih dela čiji su počinioci migranti. Isti uvid u podatke govori nam da je u Srbiji samo u 2016. godini evidentirano više od 96.000 krivičnih dela, od kojih su migranti počinili 55, što čini svega 0,6% od ukupnog broja izgredništva. U istoj godini počinjeno je najmanje 196 ubistava, od kojih je migrant odgovoran samo za jedno, i to usmrtivši drugu izbeglicu. Od registrovanih 1,600 nanešenih lakših telesnih povreda migranti su okrivljeni za 11, što iznosi 0,7%, a od preko čak 35,000 krađi i razbojništva, migranti su odgovorni tek za 20 takvih slučajeva, što ne predstavlja ni celih 0,1% od ukupnog broja krivičnih dela!

Sa druge strane, u zapadnoevropskom kontekstu indikativna je studija koju je sproveo nemački kriminolog i koja je pokazala da na uzorku od čak 100,000 stanovnika u regijama gde je došlo do priliva migranata nije zabeležen rast stope kriminala; jedine dve oblasti u kojima je došlo do rasta stope kriminala- džeparenje i provale u stanove- su nama posebno interesantne, ali ne iz razloga koji bi obradovali domaćeg ksenofoba: ta krivična dela nisu počinili pripadnici bliskoistočnih država, već ljudi iz istočne Evrope i severa Afrike, koji uže posmatrano ne spadaju u grupaciju ljudi koje nazivamo migrantima. Smatramo da ove otrežnjujuće brojke otvaraju pitanje tačnosti i utemeljenosti nacionalističkih teza, ali i pitanje licemerja domaćeg građanstva koje u Migrantu vidi pretnju ličnoj bezbednosti i privatnom vlasništvu, a žmuri na domaće izgredništvo koje je opšteprisutno. Ono je opšteprisutno pošto su u kontekstu ratova devedesetih i političke tranzicije širi narodni slojevi potpuno osiromašeni i, budući zaboravljeni od strane institucija koje su u ranijem poretku ipak bile nešto naklonjenije prema njima, ostavljeni na milost i nemilost tržišta rada koje je u novom kontekstu njihovu radnu snagu i sposobnost proglasilo nepotrebnim viškom. U takvoj, za domaću radničku decu beznadežnoj situaciji, svako će se okrenuti očajničkim potezima, a u ovom konkretnom slučaju reč je o, za građansko društvo neprihvatljivom, kršenju zakona ispoljavanom kroz sitni kriminal i delinkvenciju.

Nastavak priče sledi uskoro.

Otkuda dolazi netrpeljivost prema migrantu? DRUGI DEO

Scroll to Top