Otkuda dolazi netrpeljivost prema Migrantu? TREĆI DEO

Zbog dužine posta objavu ćemo podeliti na nekoliko delova.

Kolektiv beogradskih antifašista postavlja sledeće pitanje istovremeno i zabrinutom građanstvu i sveže mobilisanim nacionalistima: šta je sa kriminalom i nasiljem, ne domaćeg izgrednika, već sa onim kriminalom koji Država svakodnevno vrši nad svima nama? Gde su branioci srpstva na iseljenjima koje Država organizuje zajedno u talu sa izvršiteljima i na kojima se izbacuje gladni narod na ulicu, a koja su omogućena uz učešće represivnog policijskog aparata- istog onog aparata koji domaći licemeri zovu u pomoć i zaštitu od Migranta?

Pri svemu tome, građaninu ne smeta reaktualizacija 90ih na ulicama u vidu naručenih ubistava i otmica Srba, od strane Srba, koja se gotovo bez izuzetka dešavaju svake nedelje već nekoliko godina unazad, ali mu smeta kada se migranti međusobno izbodu jednom u 5 godina nakon svađe oko prava na dostojanstven život. Istovremeno, nacionalista je već istisnuo iz pamćenja junakinje video klipa ’Kosovo za patike’, ali vatreno se zalaže za više obezbeđenja u prihvatnim izbegličkim centrima i jadikuje nad opljačkanom Zarom u centru grada- na ovaj način dolazimo do bizarne i paradoksalne sitaucije gde radni čovek žali nad krađom privatne svojine koja je njemu inače nedostupna, i samim tim zastupa interese međunarodne korporacije poznate po iskorišćavanju dečijeg rada. Kada desničar kaže da treba da se bavimo uzrokom a ne posledicom- on zapravo misli na zgušnjavanje redova policije i vojske ispred Zare i montiranje bodljikavih žica ispred prihvatnih centra koji se imaju pretvoriti u koncentracione logore, a sve to pravda bezbednošću sopstvene Nacije i održanjem mirnog načina života. Nažalost, navedene brojke i svakodnevno proživljena stvarnost govore nam o tome koliko je zaista društvo (ne)bezbedno od nasilja koje svakodnevno vrše i Srbi ali i Država. Međutim, ideološki mamurluk ne dozvoljava domaćem licemeru da jasno sagleda stvari oko sebe; okrivljujući grupacije nepoznatih ljudi, on će preko tih 1% naći opravdanje za ostalih 99%. Na isti način, preprodaja humanitarne pomoći od strane beznadežnog Migranta u njemu budi prezir i gađenje, dok ostaje on slep za slučajeve gde su njegovi osiromašeni sunarodnici prinuđeni na istu praksu svakog vikenda na Cvetkovoj pijaci ili zemunskom buvljaku.

Odakle ovoliko nizak prag tolerancije i netrepljivost prema Migrantu? Domaći ’autohtoni’ građanin je odveć očajan; on po treći put u svega pola veka mora da proživljava najezdu novopridošlih sugrađana na koje on gleda ispod oka i prema kojima nema nameru da ukaže dobrodošlicu i gostoprimstvo, zbog toga što u njegovim očima ti nepozvani gosti narušavaju njegov život u kuli od slonovače – prvo je to bila Osma ofanziva, potom Oluja, a sada su na red došli i migranti. Sa druge strane, domaćim skorojevićima i izbeglicama je laknulo- oni konačno mogu da ustupe mesto žrtvenog jagnjeta novim izbeglicama; olakšani time što nisu više dežurni krivci za entropiju drušva čiji punopravni članovi oni očajnički žele da budu, ovaj ’humani’ čin oni potvrđuju time što preuzimaju ulogu sopstevnih dojučerašnjih kadija i kuditelja; zdušno se uključujući u satanizaciju i napade na migrante. Poruka kolektiva AFA BGD je jasna: umesto da produbljuje etnonacionalnu i versku netrpeljivost prema Migrantu, domaći rodoljub kod istog treba da prepozna sličnosti i zajedničke muke koje obojici onemogućuju da ostvare svoje pune potencijale; da se solidariše i poveže sa obespravljenim izbeglicama i da im pomogne da naplate onima koji su krojači njihove obostrane uzajamne bede.

Otkuda dolazi netrpeljivost prema Migrantu? TREĆI DEO

Scroll to Top