Otkuda dolazi netrpeljivost prema Migrantu? ČETVRTI DEO

Zbog dužine posta objavu ćemo podeliti na nekoliko delova.

Koga štite ’narodne’ patrole?

Pored ranijepomenute, među sve češće navođenim razlozima za zauzimanje ksenofobnih anti-imigrantskih pozicija, prisutna je i druga omiljena desničarska žalopojka. Ona se sastoji od navodne i neočekivano izražene brige o bezbednosti srpskih žena i dece. Ova navodna briga za bezbednost žena, od kojih zavisi opstanak i obnova Nacije, eksalirala je do tih mera da smo proteklih meseci postali svedoci crnokošuljaških praksi postrojavanja ’narodnih’ patrola u centru grada i po njegovim parkovima; patrola koje sačinjavaju mladići koji su, rezignirani držanjem institucija, rešili da sami obavljaju policijski posao ’čuvara reda’. Neko bi pitao, a zbog čega je ta briga za zdravlje žena neočekivana, i zbog čega nas iznenađuje? Samo bi nečastan čovek mogao da ima nešto protiv bezbednosti naših žena i dece. Ko se to drznuo da se suprotstavlja samoproklamovanim vitezovima srpstva?

Međutim, za kolektiv AFA BGD dileme nema da se radi o još jednom jeftinom šibicarskom triku domaćih nacionalista koji su im podmetnuli njihovi političkih mentori, finansijeri i poslodavci. Kao i u prethodnom slučaju, u oči pada pozivanje na emocije kojim se oportunisti i društveni spletkaroši koriste sa namerom da mobilišu mase potrebne za promicanje sopstvenih mračnih agendi. Opet, kao i u prethodnom slučaju, apelujemo na trezvenost pri rasuđivanju i donošenju zaključka, i upućujemo na otrežnjujuće brojke koje ne predstavljaju nikakvo uzvišeno i skriveno znanje, već lako proverljive i opštedostupne informacije.

Ako imamo u vidu činjenicu da je tokom prošle, 2020. godine u Srbiji od strane partnera ubijeno najmanje 30 žena, a da se za još bar 5 njih smatra da je ubijeno ali se vode kao nestale, možemo se sa pravom zapitati – od koga to domaće vojvode licemerja žele da zaštite njihove žene? Ovaj podatak ne predstavlja morbidnu anomaliju – ono se gotovo matematički savršeno uklapa u statistiku koja pokazuje da je u pitanju trend dugog trajanja- u protekloj deceniji, u Srbiji je od strane partnera ili drugog člana porodice stradalo više od 330 žena! Prostom računicom dolazimo do ishoda koji nam poručuje da je više od 30 žena ubijeno svake godine, odnosno, da svakog meseca skoro 3 žene budu ubijene od strane čoveka sa kojim su u braku ili vezi. Pritom, naglašeno je da se radi o proceni donjeg praga broja ubistava, pošto su ista evidentirana putem medijskog izveštavanja a ne podataka MUP-a, te ko zna još koliko ubistava nije propraćeno medijskom pompom. Bitno je pomenuti, da je usled ovog crnog bilansa, preko tridesetoro dece ostalo bez majki, od kojih su trećina maloletna lica. Druga alarmirajuća brojka, koja govori o iskustvu i izloženosti žena partnerskom nasilju vraća nas u neposrednu prošlost i proživljeni karantin tokom prvog talasa pandemije koronavirusa: od početka pandemije, zabeležen je rast slučaja prijava partnerskog nasilja za čak 30%, odnosno trećinu svih slučajeva, dok je zabeležno čak 5 puta više poziva na SOS telefone.

Ponovo sa osudom postavljamo pitanje domaćem patrijarhalnom dušebrižniku koji maršira za egzodus migranata i svoje stavove i dela pravda zabrinutošću prema blagostanju njegovih sunarodnica – od koga to želi da zaštiti žene ove zemlje? Da li je problem zaista u nesretnom strancu-namerniku, ili je u pitanju licemerni obrt koji služi da zamaskira sopstvene retrogadne prakse time što će da razapne nevinog? Kao potporu za svoje nazadne stavove, domaći nacionalista će posegnuti za izvetrenim argumentima i lažnim svedočenjima koji su opovrgnuti još i pre nego što su ih njihovi zastupnici izneli na videlo. Sve se, izgleda, svelo na igranje gluvih telefona i fabrikovanja poluinformacija: čini se da gotovo nema čoveka koji ne zna ’neku drugaricu njegove devojke’ kojoj su ’migranti oteli tašnu i/ili pretili joj silovanjem’. Kada su takve vesti odlučno demantovane od strane nadležnih institucija, poteže se za džoker kartom ovog narativa koji možemo nazvati psihotičnom ideologijom: u pitanju je zavera svetskog nivoa, u koju su uključeni i domaći vlastodršci koji od nas kriju pravu istinu i motive koji tobože stoje iza demografske i humanitarne katastrofe koju zovemo Izbeglička kriza.

Ipak, i pored toga što je izgleda pre slučaj da nema čoveka koji ne poznaje nekog, ili nekog ko dalje poznaje neku drugu ženu koja je bila silovana, ubijena ili opljačkana od strane Srbina, domaći licemer istrajava na iluzornom lovu na iluzorne veštice koje uhode njegovu Naciju. Žena, kao i deca, ista ona koju ubija, siluje, batina i čije privatne fotografije sa hiljadama istomišljenika on nedozvoljeno deli na internetu, jednim bizarnim i perverznim obrtom postaju tobožnji predmet njegove brige i zaštite. Međutim, upoređujući ono proklamovano sa onim proživljenim – dolazimo do jedinog mogućeg zakljiučka: za desničara hipokrizija ostaje ništa drugo do priznanje koje porok odaje vrlini. Domaći patrijarhalni dušebrižnik najbolje je pokazao iskrenost svoje zabrinutosti za dobrobit žena i dece tokom karantina. Iz svega priloženog, ispada da domaćem desničaru silovanje i ubistvo Srpkinja ne predstavlja problem po sebi – on nikada zbog takvih slučaja nije mobilisovao paravojne formacije, sa namerom da Srpkinju zaštiti od Srbina. Problem je dakle, rasisitčke prirode – problem je ako se Srpkinji približi čovek druge boje kože ili drukčije veroispovesti.

Nastavak priče sledi uskoro.

Otkuda dolazi netrpeljivost prema Migrantu? ČETVRTI DEO

Scroll to Top